Želim sačuvati grad od zaborava
Osetiti buđenje kroz jutra plava
Želim spasiti gradski štih
Da bude uvek dostojanstven i tih
Želim mu dati ono kaj sam dužan
Da bude sretan,nikad više tužan
Želim njegovati povest celu
Otići u prošlost, posetiti Belu
Želim čuti ta crkvena zvona
Podsetit se gospona i bontona
Želim bit građanin, finih manira
Slušat grad, najlepšu glazbu kak svira
Želim da živi,sačuvan u duši
Stati uz njega i kad svet se ruši
Želim ga nasmijat, dat mu da uživa
To sam mu obećal i pustil da sniva
Oprosti mi grade, ak te nisam pazil
Povel se za ruljom, tvoje parkove gazil
Od sada pa do kraja života
Jedino kaj priznam je tvoja ljepota
Tekst i fotografija:
Siniša Juzba Juzbašić
Iz zbirke:
Moje pjesme i ja
