Dok gledam te sa Sljemena
U ovaj proljetni dan
Pitam se dal’ čuješ grade moj
Jesi li opet ponosan
To ‘Kaj’ se opet čuje
I Katedrala staru popevku poje
Čuješ li to grade moj
Nadošel si na svoje
I kumica na Jelačić placu
Skida se s tramvaja
Na Dolac hitro beži
Prodat friška jaja
Tkalča puna ljudi
U zraku miris kave
Svi veseli su nekak
Tvoje ponovno rođenje slave
Dok klinci trčkaraju
I grlice z Manduševca vodu piju
Taksijaneri se prepucavaju
U koju buju birtiju
Opet žamor,opet buka
Pričaš nam poznatu priču tvoju
Grliš nas nježno ko majčina ruka
Dok u krilo prima djecu svoju
Dal’ me čuješ grade moj
Nemoj pričat nikad tiho više
Uvek želim čuti
Kako duša tvoja diše
Želim čuti kak si vesel,
Kak jamraš,kak se žališ
Samo nemoj šutit nikad više
Niti kad se šališ
Tekst i fotografija:
Siniša Juzba Juzbašić
Iz zbirke:
Moje pjesme i ja